среда, 17. јун 2009.

HOD PO ŽICI



Ovde nije reč o cirkusu. Iako će neko, sigurna sam, uočiti i poneki takav detalj. Možda se i složiti sa mnom, da je potrebna dobra doza umeća balansiranja, kao kod hodanja po žici.
***
Glas koji me doziva mi je tako poznat. Draga osoba! Osvrćem se, i uspevam da je vidim kako , propinjući se na prste, pokušava da se uhvati za sims prozora. Oko mene sivilo bolničke sobe, žene koje su zabavljene sobom ili bebama u svom naručju. Pokušavam da se pridignem da bi joj se približila što više. Da je dotaknem. Da joj osetim topli dah. Znam da je celu noć sama obigravala oko bolnice. Da je, zajedno sa mnom, trpela trudove prvorotkinje. Da me u mislima držala za ruku. Da mi je, tada, jedina i prava podrška bila.
***
Poznajete li, barem jednu, osobu kojoj nije ništa potaman i nikada ništa po volji? Koja se stalno na nešto žali, stalno se oseća zbog nečega uskraćenom, nečim povređenom, u nečemu zakinutom. Koja gorkim, stalnim žalopojkama truje život svima oko sebe. Žalopojke su oružje, kojim poput razmaženog deteta, pokušava da iznudi ispunjenje svojih beskonačnih zahteva. Ukoliko ljudi oko takvih osoba nemaju vremena ili želje da slušaju njihova beskonačna vajkanja i kuknjavu, bivaju proglašeni neosetljivim i okrutnim. Spisak njihovih pritužbi je beskonačan, a njihov bol zbog neispunjenja stalnih zahteva preuveličan. Uvek sumnjičavi, hronično nezadovoljni svim i svačim, zagorčavaju život i sebi i drugima, zaboravljajući pritom da i drugi ljudi imaju svoje probleme i nevolje. Ne samo da su takvima zahtevi preveliki nego su često i protivrečni.
***
Sedimo već dugo jedna naspram druge, ćuteći. Pušimo, nervoznim udisajima skupljajući tišinu između nas, duboko je uvlačeći u sebe. Trebalo bi da prekinem muk, ali ne dok da joj se moja priča ne slegne. Da može da progovori normalno. Da joj bar glas ne treperi kao što nutrina poigrava. "Razumela sam te, u potpunosti" - kaže.
"Tati ću ja saopštiti" - rekla je - "Ne brini. Pa, nisi ni prva ni poslednja" – teši me.
"Važno je da znaš šta dalje" - dodala je - "I ja te podržavam, što god odlučila" – zaključuje i mirno se pakuje za put natrag kući.

***
Oni šire svoje loše raspoloženje i svoj jed, tako da drugima mute duševni mir i kvare dobro raspoloženje. Budno motre povod, bilo koji, da se za nešto zakače i najteže im pada kada je sve u redu. Takvi ne trpe prigovore, još teže im padaju protivrečja, a suprostavljanja smatraju smrtnom uvredom. Njihovo mišljenje i saveti se moraju prihvatati bezuslovno, bespogovorno. Sve se mora odvijati u saglasju sa njihovim zamislima. Njihov je svet crno-beli i deli se one koji ne greše nikad i one koji uvek greše. Naravno, takvi su u prvoj grupi, dok su svi ostali u drugoj.
***
Posmatram je kroz polumrak sobe. Na čelu istanjena, nežna koža. Kao magijom privučena, ne skidam pogled s plavog spleta vena sa strane. Kako pusliraju u taktu mojih misli. Sa desne strane lica male, staračke pegice. Ispod očiju tamni kolutovi, a oči upale, bez sjaja i živosti. Ruke joj, s vremena na vreme lagano zadrhture. Pitam se, da li je to od besa koji je malopre sručila na mene ili je i to znak starosti. Sedi pognuta, pogrbljena - deformisana kičma je čini sićušnom. Odavno je nestala lepa figura lavice, bujne biste i ponosnog držanja. Nežnost me preplavljuje i milujem je po bolnim leđima i drhtavim rukama. Trza se, iznenađena, i u uglu oka skuplja joj se suza. Gestom milovanja vraćam je, negde daleko. Osmehuje se kroz suze. Najzad, vidim je. Kao nekad.
***
Uzgred, vrlo često takve osobe žive u jednom zatvorenom svetu, zaokupljeni nepostojećim bolestima, hvatajući se svakog žiganja, ma i najmanjeg bola, samo da bi dokazali da su teško, a najverovatnije i neizlečivo bolesni. Vreme ispunjavaju baveći se svojim bolestima, postavljajući sebe u položaj koji im omogućava da mrcvare, kinje i optužuju druge. Zahvaljujući izmišljenim bolestima, sebe proglašavaju žrtvom drugih, najćešće bliskih ljudi. A bolesti su stvorene i kao dobra, nepresušna tema za razgovor.
***
Pomažem joj da se smesti u krevet. Spuštam glavu da je ne gledam u oči, zabavljena peglanjem krevetskih nabora, ali skoro da mogu da osetim njen ispitivački pogled na licu:Nije mi ništa, zar ne?
"Nego, nešto razmišljam, mogla bi da mi kupiš jedan „topić“ – kaže mi, osmehujući se.
"Topić?" – pitam je začuđena – "Misliš na bodi-top?" – dodajem.
"Ma, hajde, ne blesavi se! Šta će to meni! Mislim na Lap-top!"
Sad sam već totalno zbunjena – žali se da ne vidi da čita, zamara je gledanje TV programa, a hoće kompjuter!
"Da se dopisujem s tobom, kad već ne možeš da mi dođeš" – objašnjava mi.
E, sad sam već besna – pa ja sam svaki dan kod nje, nekad duže, nekad kraće, ali ama baš svaki dan!

***

Ja poznam takvu osobu.
Da mi je bliska malo je reći.
Ona mi je najrođenija.
I volim je do neba.

Danas, 17.06.2009.god.sam bila posle posla kod nje, u bolnici. Pripremaju je za sutrašnju operaciju i pomagala sam joj da se spremi, i fizički i psihički.
Sutra ću biti pored nje, kad se probudi.

4 коментара:

  1. To je zaista hodanje po žici....
    Ljudi kadu su zdravi nisu ni svesni koliko su srećni i koliki poklon drže u rukama.Oni koji su bolesni osećaju se bespomoćno i prosto teže da promene to svoje stanje,tako što će po svaku cenu nastojati da povrate svoju važnost i "moć" na ovaj ili onaj način.Ponekad je to teško prihvatiti kada si zdrav - misliš imaš svet pod nogama,a kada si bolestan teško je prihvatiti da si promenljiva veličina.Svi smo toliko smrtni i ne znamo šta nosi dan a šta noć,a opet mislimo da se sve drugima događa a da nas ne pogađa....
    Osoba koja je zadovoljna sobom i ima ravnotežu duha i tela ponekad teško može da shvati one kojima je ta ravnoteža narušena.Psiha je čudna i ne predvidiva....Ostaje nam da je ljubavlju otkrivamo i snagom volje hrabrimo.
    Želim Vam da se Vaša draga osoba oporavi i da uživate sa njom u čarima lap - topa u nekom parku ili planini u dobrom raspoloženju i zdravlju.
    Odličan tekst!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Aleksandra, na komentaru podrske. Razumete me, sigurna sam, sto se moj odgovor zaustavlja samo na ovim recima.Do citanja neke naredne, veselije price, srdacan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. I opet mi suze natera na oči. Aleksandar je u pravu, zdravi ne znaju koliko su srećni i ne cene dok to ne izgube.

    Nadam se da sedite zajedno denas dva dana posle operacije i pravite planove za dalje.

    ОдговориИзбриши
  4. sugar kane: Mami je u cetvrtak odlozena operacija za petak, a u petak je skinuta sa programa. Nazalost, nece biti operacije, jer njeno srce ne moze da izdrzi. Ali, pravimo planove za dalje, naravno. Hvala za podrsku!

    ОдговориИзбриши