уторак, 15. септембар 2009.

OPSESIJA



(Skica za dužu i ozbiljniju priču)
Teško se nosim sa osnovnim osećanjima: loše, besno, tužno i drago. Moglo bi se reći da ovih dana ili sebe loše varim ili loše s njima postupam (što mi ona vraćaju duplom merom) ili postoji totalno nepostojanje ponekog od nabrojanih (što nužno pravi određene disproporcije i distanciranja od same sebe). Uslovno bih mogla reći da je za sve kriva jedna knjiga. Kriva utoliko što sam, čitajući je, spoznala sopstveni problem tj. priznala sebi (konačno) da problem postoji. Knjigu sam dobila na poklon od najbolje drugarice. Tendenciozno mi je poklonila, znam. To zato što ona sve zna. Jedina. Ne pričam joj ništa, ali ona zna. Pokušavala je u par navrata da zapodene razgovor o tome, ali sam je grubo prekinula. Ovo što ja nosim u sebi, treba da bude samo moje. Ne treba mi njeno popovanje. Ona zna da ja više nemam pravi život. Ja živim u jednoj vrsti opsesije, haosa koji izvrće život, izbacuje ga iz svoje stvarnosti, briše nova iskustva, dobra ili loša, a sva stara ignoriše. Upoznala sam osobu koja je napala moj um, sve moje misli, sve moje snove, svaki trenutak mog života. Njegov je lik zagospodario mojim umom i prkosi svim nastojanjima da ga potisnem, isteram, izguram odatle ili barem, ograničim mu delovanje. To je u početku bilo sasvim u redu: volela sam opsesiju i iznova i iznova sam se naslađivala i uživala u njoj. Mislim da je od samog početka ovog stanja, ta osoba iz mene izvlačila ono najlepše što je postojalo, a da ga nisam bila svesna. Otkrila sam nove horizonte. Otkrila sam neke nove svetove. Ta osoba me je nenametljivo vodila, ukazivala mi na prave stvari, sugerisala dobre izbore, nudila lepša rešenja… A to sve ćutke. Mi nikad nismo progovorili. Mi se nikad nismo u oči pogledali. Da, ja volim čoveka iz virtuelnog sveta. Smem li tako nešto reći? Da li postoji? Mereći ove reči silinom osećanja koje u meni rastu kao plima kad osetim trenutak njegovog približavanja, može se reći: da! Pri svakoj konekciji očekujem njega na Mreži. U nekom obliku, u nekom drugom tj.novom nadimku. Sve svoje vreme, uz velike napore, sam uložila u pokušaje da otkrijem iza kog se imena krije upravo On i koju mi poruku šalje. On ne šalje direktne poruke, govori posredno. Moj boravak ispred ekrana je sve duži i duži. Počela sam da zanemarujem porodične obaveze; da zaobilazim prijatelje; da otaljavam obaveze na radnom mestu; da izbegavam šetnje i izlaske iz kuće; da me mrzi sve osim vezivanja za Mrežu. I za Njega. Za sve sam bila odsutna. Neprisutna. Sva moja bogata stvarnost je izbrisana mojom opsesijom. Ja sam zarobljena u svom umu, stalno gledajući ponovna odigravanja iste, besmislene fantazije. Zašto kažem besmislene? Zato što sam shvatila da me uništava, pre svega sopstveno saznanje da On ne želi mene u stvarnom obliku. On voli da se igra, u svom virtuelnom svetu. Moguće da sam igru prva započela pa ću je prva i završiti. Uznemirena sam, ali i apsolutno sita sebe. Umorila sam se. Znam da će biti teško, ali sigurna sam (čitajući povest o Telmi) da će moj um ponovo biti u mojoj vlasti. Kad On nije spreman da bude deo toga, ja ću se vratiti doživljavanju života u punom sjaju, u svoj svojoj lepoti, upravo sada, dok traje i dešava se. Bez njega.

8 коментара:

  1. Virtuelan ili stvaran, nebitno je, jer sve što ljubimo stvorili smo sami, zar ne? I poznate, prisutne umemo da izmaštamo i izfantaziramo do besvesti. Ne mislim da su fantazije besmislene, potrebne su, ako se dogovorimo sa sobom da one ne moraju,a često i ne treba da postanu stvarnost. Ali ako fantazija preraste u opsesiju koja potpuno zamagli stvarnost, onda sledi opasnost... Tvoja junakinja ima više izbora: ili da poludi, ili da se usudi da se, umesto samo virtuelno, sa njim sretne i stvarno, ili da joj ga istisne neki stvaran gospodin, recimo psiholog kome će se ipak obratiti za pomoć i onda se zaljubiti u - njega! Izvinjavam se na sugestijama za razvoj priče, naravno, ne moraju da budu prihvaćene. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  2. Lepo razmisljanje, Todora. Nastavak ove price vec znam,tj. imam ga u glavi. I ova kratka prica trazi dosta korekcija, finog brusenja. Volim da neke prve, grube i samo kao skice, price u delovima, fragmentima ili "kratkim rezovim" okacim, pa da sa publikom koja ostavlja komentare dodjem do neke jasnije slike. Vasa mi je reakcija znacajna. Pricu cu, na kraju, morati sama da ispricam. Hvala na sugestijama i pomoci!

    ОдговориИзбриши
  3. It must have been love...
    Srpski rečeno uz svo dužno poštovanje Ti si u gabuli.Da li si se zapitala koliko prevaranata ima na netu? Muškarac sa druge strane monitora, uvek raspoložen, brižan, pun razumevanja i neke tihe sućuti koja svima godi naročito posle teškog dana....Vaši minuti, sati, vaš svet izvan sveta u kome nema dosade nego samo slatke čežnje...Misliš da si srela srodnu dušu?! Srela si prevaranta koji verovatno pošalje na desetine takvih poruka u toku dana, koji se poigrava sa osećanjima,egocentrik koji živi u virtuelnom svetu, jer samo je u njemu muškarac....izvan njega on je frustrirani lik, od koga ne bi dobila ni šolju kafe...Nažalost živimo u takvom vremenu i svetu da nam ne preostaje mnogo mogućnosti da sretnemo nekog i proširimo horizonte...Možda net i nije loše mesto za tako nešto, samo su ga sitne duše srozale i napravile od njega pijacu ljudske duše....
    Nisam advokat,ali jedan prijateljski savet - koliko god da je suprug džangrizav, uzmi ga za ruku i povedi u prirodu,uživajte u životu i svemu onom što vas veže - a nakon toliko godina mnogo je toga.Ljubav ako će doći doći će kada se najmanje nadaš i tamo gde je ne tražiš....realan svet je realan i oči u oči i reč na reč je nešto što govori sve....Zbog dokonih prevaranata nemoj kockati život koji imaš.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Alex na pomoci i sugestijama. Nadam se da ce biti od pomoci tvoja razmisljanja za nastavak rada na ovoj mojoj prici i da cu junakinju uspeti da smestim tamo gde bi trebala biti: u realnim okvirima jedne obicne price.

    ОдговориИзбриши
  5. Auuuu, što je stroga ova Alex! Da znam, da se ne iznenadim kad i mene ovako "protrese". Verujem da je u pravu, jer često nas i ovi iz stvarnog sveta obmanu i obrlate neviđeno, a tek ovi iz virtuelnog?! Oprez, dakle! Ili sve na netu shvatiti samo kao igru, pozorište... Gde zavesu možeš da spustiš kad-god hoćeš. Još jedan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  6. Todora! Imaš pravo što se "strogoće" tiče...Ali znam ja to odavno, pa me ne iznenađuje :) Uživam u vašim komentarima i puno mi znače: kao pomoć za dalji rad na pisanju ali i kod sopstvenih preispitivanja.
    Hvala i tebi i Aleksandri na vremenu koje ste posvetili mojim pričama.

    ОдговориИзбриши
  7. Interesantna tema za pisanje i fantaziranje,ali u pravom zivotu znam mnogo prevarenih zena.Slazem se sa nasom Alexandrom,"bezi od syber ljubavi"sto dalje.Retko kome je dobro donela....Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  8. Donna-k: Slažem se s tobom da je tema dobra. U reali ima takvih primera, i treba pisati. I fantazirati. Hvala na čitanju!

    ОдговориИзбриши