уторак, 01. децембар 2009.

IZVEŠTAJ SA KONCERTA



Obećanje treba ispuniti! Dakle, koncert je bio i ja na koncertu TANGO SEDUCCION.
Danima sam sa nestrpljenjem čekala to veče, u nadi da će biti neponovljivo i nezaboravno...
Ali, kako to obično biva, ko je mnogo hteo...Idem redom.
Sala je bila dupke puna. Naravno, tražila se pred početak karta više. Atmosfera pred koncert je obećavala...
Da me ne shvatite pogrešno, bilo je dobro. Pa, hajde, može se reći vrlo dobro. Muzika fantastična, orkestar uštiman, besprekoran glas pevačice tanga, uigrani plesači. Neko će reći: pa šta bi više? Hm. Sve, sve to...samo je nešto još nedostajalo. Nešto što bi muziku besmrtnog tanga podiglo na pijedestal božanskog. Nije bilo onog finog, nemoguće-za-opisati filinga, tanane spone između publike i izvođača. Čini mi se da ansambl nije uspeo da svoje zvučne i vizuelne zamisli poveže sa publikom i da na jedan direktniji način napravi atmosferu. Mislim da umetnici bez obzira na besprekornost u radu nisu uspeli da spoje koncert sa pozorištem i glumom, da spoje umetnost u jedno. Sve se svelo na preciznu, besprekornu izvedbu, i igračkog i sviračkog ansambla, oba veoma vešta i verzirana u igri i ritmu. Da mi verujete na reč: više je strasti i energije na času plesa moje amaterske, penzionerske grupe... Ne znam, možda smo i mi sami krivi. Mislim na publiku, ležerno zavaljenu u neudobne fotelje S(tr)ava Centra, u pretoploj sali sa viškom garderobe i salca (uglavnom!) koja ne može cupnuti nogom ili barem lupnuti šakom, u znak podrške ritam sekciji. Aplauzi mlaki, činili se iznuđenim. Možda grešim, ali je koncertu nedostajao neki glas. Ja, uglavnom, nisam pristalica priredbi gde nema voditelja, gde nema najave, nekog malog uvoda. Sad, jeste da smo došli na poznatu stvar, na koncert svetski poznatog i priznatog ansambla, i trebalo je da znamo barem minimalno šta je tango, ko je Pjacola, gde je nastao tango, kako i zašto, itd, itd... ali, živa reč je reč. Ja mislim da se ovakvi koncerti trebaju izvoditi pred manjim brojem gledalaca, bez sedenja, u intimnijim dvoranama, možda disko salama, gde publika može biti bliža izvođačima i obrnuto.Tada je moguće da se oseti ona preko potrebna energija koja od dobrih pretvara u izvrsne događaje koji su zovu koncerti. Jer, nema ništa dok se ta posebna energija umetnika ne prelije preko poda i kroz tabane publici ubrizga direktno u srce. Ovako, preko stražnjice udobno zavaljene u mekano sedište ne dopire ništa ili malo šta...
Možda sam prestroga, možda su moja očekivanja bila preambiciozna, ko zna? Ali, sudeći po sredovečnoj gospođi do mene koja je par puta dobrano zevnula, možda sam i u pravu. Inače, dotična gospođa me je sve vreme iritirala, pošto mi je neprestano gurala ruku kada bih pokušala da namestim kameru mobilnog i uslikam scenu. Čak je glasno pozvala redare da me udalje(?) jer joj smeta osvetljeni ekran mobilnog. Tako, da sam uspela samo par fotografija da napravim, uz svaku se izvinjavajući gorko i s mukom navedenoj mrzovoljnoj osobi. Na povratku sam se pitala kako je dotična g-đa uopšte mogla zalutati ovde i da je zapravo, u sali bilo više, mnogo više ovakvih Mrza koje nisu dozvolile da se muzika, ritam i uživancija razliju mojim venama i čulima. Nažalost.
I da, još nešto! Možda ipak nije do sale. Sad sam se setila da sam u istoj bila na koncertu GOTAN PROJECT-a. Bilo je fe-no-me-nal-no. Za pamćenje!

8 коментара:

  1. Kriv je pun mesec, prevruća sala, Mrza do tebe i možda malkice prevelika očekivanja... Ali, šta da se radi... Bolje bi bilo, i tebi, i nama, da ti je bilo divno, ali... Idemo dalje.Neka ovo bude samo još jedan dokaz da je savršenstvo nemoguće i da je ono pre stvar, i uvek stvar trenutka i subjektivnog osećaja, nego realnosti.

    ОдговориИзбриши
  2. Baš tako,draga Todora, prevelika očekivanja...a i taj mesec nije trebao da se napuni baš sada;) Nema veze, ja svoje časove plesa neću propuštati, ma koliko sve to amaterski izgledalo. Ali je zato na času živahno i osvežavajuće. Uvek.

    ОдговориИзбриши
  3. u pravu ste! tango je u sustini kamerna stvar, zar ne? A Vi ste to osetili

    ОдговориИзбриши
  4. Da, Tanja. Malo sam rastužena izneverenim očekivanjima, ali uvek ostaju video-klipovi, CD kao i, naravno, časovi plesa i plesne večeri. Uživancija!

    ОдговориИзбриши
  5. Морам признати да сам први пут чуо за TANGO SEDUCCION... Што се тиче плеса, волео бих да гледам riverdance. Е то би за мене било уживање.

    ОдговориИзбриши
  6. Stefane, ko voli i igra tango, trebao bi da zna za TANGO SEDUCCION! A RIVERDANCE volim i ja. Kada budu opet dolazili, vidimo se na koncertu! Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  7. Jednom mi je prijatelj pričao o tome kako je najbolji tango gledao baš (gle čuda)u Argentini. Kaže da su plesali neki penzioneri lokalci, i pre nego su počeli, on je bio jako skeptičan. Čak se smejao. Ali kada su zaigrali... Kaže da za Tango treba jako puno života, godina, iskustva i emocija.
    Lepa mi je tvoja priča o tangu, pa sam podelila ovo sa tobom :)

    ОдговориИзбриши
  8. danas sam saki: hvala što si podelila sa mnom jednu slatku (istinitu) priču o tangu! Obožavam ples, a tango je za mene kralj igre, plesa! Ne umem da ga igram, pomalo ga učim, ali se nadam da ću ga koliko-toliko savladati dok još budem mogla da mrdam. Moje geslo je: nikad nije kasno da se igra strasno, xexexe
    Mada imam jedan problem: nemam partnera, a tango je igra za dvoje, hm.

    ОдговориИзбриши