петак, 01. јануар 2010.

MALA PRETERIVANJA *



(konačna verzija priče GLADOVANJE)
Ponovo sam stala na vagu. Ono jutrašnje merenje smatram teškom greškom ranog ustajanja , apsolutno normalnim sledom kasnog noćašnjeg bekrijanja. Ne, ne! Ja ne pijem gotovo ništa osim vode. Možda nekad malo dobrog, belog vina od sortnog grožđa i to samo izuzetno, kada me ponese neko raspoloženje. Ponekad me zatekne čuđenje prijatelja zbog toga, jer kažu da nije uobičajeno tako i toliko jesti a ne zalivati. Ali se zato Zeka noćas pošteno zalio. Bolje reći - odrao. Ja sam sve vreme buljila u njega, ne mogavši da razumem kako funkcioniše , pošto je sumanuto skakao sa votke na pivo, sa piva na viski. Od viskija do vina put je bio kratak, da bi na kraju završio s likerom od kruške, poslednjom flašom pića iz domaćinovog bifea. Za to vreme, kako mi je kasnije rekao, Zeka je mene posmatrao.

*** Volim kako ona divno, božanstveno zapravo, jede… kako polagano, otežući, uranja komadiće mesa u zgusnuti, ohlađeni beli sos, dostojanstveno podiže ka usnama viljušku sa komadićem mesa, skida zubima meso i počinje lagano da žvaće. Sve vreme gleda samo u tanjir. Pažljivo odvaja žilice sa mesa i sklanja ih do samog ruba tanjira. Viljuškom obazrivo nabada štapiće drvenastog krompira, mislim da odavno isti nisu ni u daljem srodstvu sa pomfrijem…Na drugom kraju tanjira zeleni se gomilica brižljivo skupljenih, smežuranih zrna graška, strpljivo čekajući da ih ona, jedno po jedno, probode i prinese kao nekakvu žrtvu, svojim ustima. Malo bolje sam je pogledao. Na uglovima usana, koje su po njenim rečima ličile na čarapin početak, uvek se nalazio poneki trag hrane. Objašnjavala je: to se hrana vraćala upravo zbog takvog nepravilnog oblika njenih usana. Nije bila srećna zbog toga. Uvek mi se, ćuteći, samo pogledom, zahvaljivala kada bih neprimetno za druge oči, salvetom brisao tragove njene nesavršenosti.

Poznajemo se dobro i dugo. Moj muž kao da je moje drugo ja. Nepotrebna, duga objašnjavanja smo eliminisali odavno. Sada se najčešće pronalazimo u zadovoljstvima. Male, ritualne seanse za okrepljenje duha. I tela, dakako! Moje se telo u toku ovih šest poslednjih meseci jako okrepilo. I postalo glomazno. Krajnje je vreme da nešto preduzmem.

*** Povremeno uhvatim sopstveni odraz u izlogu ili staklenim vratima u prolazu. Mislim da ti slučajni, zalutali pogledi iskosa daju mnogo realniju sliku od one sa ogledala iz predsoblja našeg stana. Ogledalo se odomaćilo, naviklo na mene. A i ja na njega. Gledamo se kao stari znanci i prećutno, prijateljski, preletimo preko naših istina. Ljubomorno ih čuvamo kao male, slatke tajne.

Započela sam novu dijetu. Preporuka je da se merim svaki treći dan, no ja od nestrpljenja ne mogu izdržati ni jedno prepodne. Zeka moje „kipuće“ salce na stomaku smatra vrlo seksi, a meni se povraća ako kojim slučajem spustim pogled na sebe ili kada „prelijem“ višak preko prstiju palca i kažiprsta. Mrzim te meke, bele nabore oko pasa! Ne osećam se dobro u sopstvenoj koži. Preteška sam, preglomazna, u raskoraku sa samom sobom. Strije se kao mali potoćići survavaju niz moje butine. Jake, debele butine... I na grudima se svetlucaju kao mala koritanca, ti mali beličasto-modri tragovi ranijih perioda ubitačnih dijeta i perioda ždranja. Perioda svetlosti i doba tama.

*** Na pladnju je bio serviran jednostavan doručak: meko kuvano jaje, dve tanke kriške dvopeka i čaša limunade bez šećera. Predivan doručak, pomislih! Zeka je znao savršeno da podesi gril, jer nismo imali toster, tako da je hleb bio zlatnobraon boje, ni prepečen, ni premekan. Bila bih mu neizmerno zahvalna svaki put kada bi sam pripremio doručak i ovako divan tost doneo u krevet. Žurno ispih limunadu i lupih kašičicom po jajetu da očistim ljusku. Zvonki odjek praznine ponovo odjekne u mojoj glavi. Kada ugledah pihtijasti žuto-beli sadržaj toplog jajeta, zadrhtah bolno ječući. Skrenuh pogled sa jajeta. Stresoh se. Tost je puzao prema meni kao neka grozna, nadgrobna kamena ploča. Gurnuh pladanj sa kreveta. Zagnjurih se u jastuke. Ovo je bio moj drugi dan da ništa nisam stavila u usta…

Pitam Zeku zašto me ne opominje češće, svakodnevno, neprekidno...na te neprivlačne promene na meni. Ali, on se ili samo osmehne, uštine za stomak i kaže:
„Ne brini, draga, sviđaš mi se i kad si stara i debela!“ Ili, mi mrzovoljno odgovori: “Čekam da sama spoznaš!” Dakle, nema od njega vajde. Neko vreme sam se zavaravala čudesnim preobražajem preko noći. Ili sam, spremna na dugotrajno, iscrpljujuće sagorevanje sala, išla na neke glupe vežbe, skakutala na prašnjavim strunjačama po školskim fiskulturnim salama u kojima su preduzimljive nastavnice fizičkog vaspitavanja organizovale grupe frustriranih žena iz solitera oko škole. Kako kukanje, neraspoloženje i cupkanje ne daju neke naročite rezultate, rešila sam da se opet upustim u avanturu sa dijetom. Bolje rečeno - gladovanjem.

*** Čvrstim, mislim sada odvažnim, korakom prilazim stolu. Danas moram nešto uzeti, jesti. Mislim da će mi polovina lista zelene salate danas prijati. Kako se divno zeleni, kao proleće na livadi… Ali, posle samo tri koraka, noge se iskriviše kao da su od gline. I ta gnjecava glina poče da se topi. Iz korpice za voće počeše da iskaču mandarine i banane. Hleb je, sav iskrivljen i deformisan, skliznuo sa stola. Sir na tacnama se, kao da sam preko njega prešla teškim brenerom, stopi u trenu i na pladnju ostaše samo crni tragovi, poput skvrčenih komadića prepečenih čvaraka. Mrtvački bleda salveta plazila mi je svoj olovno sivi jezik. Sruših se.

Razmišljam i sve sam bliže istini da jesti ne znači nužno i rešavati problem ishrane. Najveća se opasnost, čini se, krije u prekomernom uzimanju hrane. Ako uzimaš više no što treba, povećava se apetit za sledeći obrok i stoga je potrebno više hrane da ga zadovolji. Treba obrnuti proces: jesti što je manje moguće i na taj način odagnati glad! U najboljem slučaju, možda bih bila u stanju i da se približim apsolutnoj nuli, ali ne želim da izgleda da sam preambiciozna. Više volim da apsolutni post sačuvam u mislima kao ideal, stanje savršenstva, kome mogu da stremim, ali nikako i da ga dosegnem. Ne bi bilo zgodno da izgladnim do smrti, zar ne?

*** Šta je to sa mnom, u stvari? Sve duže spavam, ali san više nije okrepljujući. Gotovo da ne uzimam hranu, ako one guste, kašaste voćne sokove koje, s vremena na vreme liznem uz obavezno zatvaranje nosa, ne smatram hranom. Izgubila sam periodu. Ja se više i ne osećam kao žena. Sa Zekom gotovo da ne razgovaram. Susretnemo se, povremeno, u hodniku naših zajedničkih obaveza. Odglumimo brak i nastavljamo svojim umorima. Zaboravila sam koliko sam volela sa njim o neutralnim temama ili onim koje zadiru do srži intime. Ali zato umor osećam skoro celog dana, svih sedam dana u nedelji. Doktor se sigurno šalio kad je bez gotovih rezultata raznih analiza kao iz topa rekao prvo Zeki, pa onda meni: Anoreksija.

18 коментара:

  1. Draga moja, da mi nisi jako draga bila bih ljuta zbog ovakvog posta u ove dane... Ovako, čitala sam ga iz dva-tri puta, negde između sarme u vinovom listu, punjene suve paprike pristigle specijalno iz Pirota i naravno ruske salate... I to, bez trunke krivice i uznemirenosti! Želim da verujem da će neko najzad salce proglasiti za IN i tako spasiti čovečanstvo terora ovih anoreksičnih "lepotica". Uostalom, muški STVARNO vole obline. Zato, prijatno! I srećna ti Nova godina!

    ОдговориИзбриши
  2. Srećna i tebi, draga Todora! "Di" da budeš ljuta u "vake" dane! A post je zato i "metnut" da se vodi računa i ima mere...Ako mi veruješ, tu negde sam i ja: zaglavljena izmedju ćurkice na podvarku, obavezne ruske salatice i šokolad tortice.da,da...

    ОдговориИзбриши
  3. Nisam kompetentna za viškove kilograma ali stalno slušam dijeta, dijeta i uvek kilogram više....Čini se da u jednom trenutku ogledalo počne da uveličava,ali ipak uživaj u svojoj dobroj kuhinji, a onda sa jačom polovinom u dugu šetnju....

    ОдговориИзбриши
  4. Pretpostavljam da sam ja upravo ona devojka za slike. Ceo život vodim večitu borbu sa kilogramima, zato što mnogo volim jesti, a, kao i svaka devojka, ne želim debljinu. Posle svih dijeta koje sam isprobala, shvatila sam da nam to uopšte nije potrebno. Treba jesti često, a pomalo, ne kasno uveče, i izbegavati slatkiše. To je cena dobrog stasa. Savetujem gomile žitarica i povrća sa ribom, kao i po jednu jabuku svaki dan.
    Ponekad je dozvoljeno prežderati se, i uživati u obilnom ukusnom obroku. Poneki višak kilograma je uvek bolji nego manjak :)))

    P.S. Bez dijeta!!!

    ОдговориИзбриши
  5. smilica, slika je (naravno)sa interneta i prati neki tekst o anoreksiji... Lepo si opisala kako treba jesti. Ostaje samo da se istraje. Ova je priča uglavnom plod moje mašte ali ima i nekog ličnog iskustva. Priznajem, kao i ti, da sam sklona gojenju, ali ne i opsesivno vezana za dijete.Najbolju pohvalu priča je dobila od devojke koja je bolovala od anoreksije. A to mi je važno, jer znači da sam uspela da pogodim. Hvala na divnom komentaru i savetima!

    ОдговориИзбриши
  6. Ma jebo dijetu, problem je u glavi (na žalost, šerpice i uz poštovanje Tvojih godina), ali to se nazire iz par rečinica o braku. Iskreno se nadam da Zeka ovo ne čita, jer predpostavljam da bi se skenjao, kao i svako drugi. Nemam pojma o promenama koje se dešavaju sa starenjem,ali sam nešto naučio - kada čovek dozvoli sebi da se učauri, sve postaje sranje, bio mlad ili stariji. Ne izgledaš mi kao neko ko je umoran od života, zato nemoj tako da se ponašaš. Divim se tvom duhu od kako smo se upoznali na ovom blogu i želim da verujem da si, kao i ja u postprazničnoj depresiji i da će proći, jer sam svojoj devojci jednom rekao za tebe - da ima više ovakvih ljudi, gde bi nam kraj bio! Mada ne čestitam praznike, iskreno ti želim sve najbolje! Kajzer

    ОдговориИзбриши
  7. Joj, kajzeru, pa ovo je samo moja priča, tj. nisam ja iz te priče (što se kaže, ovo je "fikcija")!!! Ono, jes da me ima...(po kilaži, hahahahhh) Ali, izgleda da zbunjujem ljude. Hm, moraću nešto da preduzmem pod hitno! A to je pod
    1) da odvojim lične doživljaje od "pričam ti priče"
    2) da ne pišem u prvom licu
    3) da ne pišem dobro, pa da onda kažete:"to nisi ti, šerpice" ;) xexexe
    Narode, birajte varijantu koja vam odgovara:)
    (p.s. kajzeru, moj mužić ne čita moje priče, on uglavnom čita stručnu literaturu, ali moje pisanije čitaju moji sinovi i snajkice, a oni me svi podržavaju, tj. ohrabruju da pišem i dalje)

    ОдговориИзбриши
  8. I da!zahvaljujem se, kajzeru, na brizi i lepim rečima, kao i čestitkama! Uzvraćam širokim, iskrenim :)

    ОдговориИзбриши
  9. Jao, pa ja sam kao oni Grci što su u prapozorištima govorili u toku predstave - Pazi, prilazi s leđa! ha,ha kao moja baba dok gleda špansku seriju! Da, malo me sramota,ali to je još jedan dokaz da super pišeš!

    ОдговориИзбриши
  10. Kajzer, moram biti apsolutno iskrena i reći da mi veoma prija ta tvoja "sramota", kao neki dokaz da sam dobro obradila temu. Pozdrav i izvini na zbrci koju sam ti stvorila. Čitamo se!

    ОдговориИзбриши
  11. vidim da je ovaj blog VEOMA pracen, pa evo i ja da ga pratim...

    ОдговориИзбриши
  12. Tuzna prica. Moram priznati da mi je bilo prilicno bolno da je citam. Bolovala sam od anoreksije pre neke dve godine. Sada sam relativno izlecena, poredjala sam neke prioritete, ali, oziljci ostaju. Drago mi da videm da prica nije zapravo o tebi, serpice. :)

    ОдговориИзбриши
  13. Žao mi je, Kristina,ako sam te uznemirila pričom, a i zbog tvoje anoreksije :(
    Meni jako bliska i draga mlada osoba je bolovala, i znam šta je, kako nastaje i kako se leči. Veoma sam srećna što je ista ona pohvalila priču, a za pojedine scene rekla da ih je upravo tako sama proživljavala. Napisala sam priču više po intuiciji, nego što mi je ona prenosila svoja iskustva, jer nikada nismo pričale o detaljima(to je jako delikatna i teška tema).
    Drago mi je da si sada dobro, i ne dozvoli da ikada više zapadneš u takvo stanje. Veliki pozdrav, i hvala na komentaru.

    ОдговориИзбриши
  14. "Poznajemo se dobro i dugo. Moj muž kao da je moje drugo ja. "
    Ovo je tako leeepooooo.. Savrseno.
    Mastam o tome :)

    ОдговориИзбриши
  15. ana, za takvu devojku bogate mašte i vedrog duha kakvu te upoznah, naći će se isto takav neki "bogataš", po meri! Sigurna sam :) Hvala na komentaru.

    ОдговориИзбриши