среда, 21. јул 2010.

OSMATRAČNICA



Volela je da celog dana, do kasnog sumraka, sedi uz prozor. Stolica je pravila dobru i sigurnu distancu u odnosu na spoljni svet, taman toliko da ostane sasvim nevidljiva za njega. Kada bi se blago nagnula, mogla je, vrlo izvesno, vrhovima prstiju da dodirne taj hodajući svet, one prolaznike koji su se oprezno, uz neprekidna osvrtanja i zastajkivanja, kretali gotovo nečujno, tik uz kuću. Osluškivala je. Posebno zadovoljstvo joj je predstavljalo da, žmureći i isturajući bradu unapred, naćulivši uši i napregnuvši mozak do pucanja, raspoznaje prolaznike po zvucima koje su odavali. Tada bi glasno sebi čestitala, sočnim coktanjem jezika i grlenim kliktanjem, razvrstavajući po kategorijama one, koji su tačno poput časovnika, svakog jutra u isto vreme, prolazili ispred njenog prozora. Prvu grupu činili su radnici fabrika iz industrijske zone, ranoranioci koji su, svi do jednog, glasno šmrkajući i kašljucajući, izbacivali katran iz svojih još pospanih i garavih pluća. Sledeći – nekoliko usputno formiranih grupica brbljivih seljaka sa periferije ili okolnih sela koji su, natovareni korpama i jednostavnim, sklepanim kolicima, šetajući smolavo blato na gumenim curulama i poganeći njima gradske pločnike, hitali na zakupljene tezge jedine gradske pijace. Onda su nastupali penzioneri, šuškajući cegerima u kojima su bućkali mleko u kesi i par čaša jogurta, a friški hlebovi mirisom mamili da im se črpne okrajak.
Duboko uzdahnuvši, posle prolaza prvih vladara pločnika i ranih gradskih jutara, dok se muk razvlačio prozorom, nevoljno se dizala i odlazila u kuhinju da pristavi čajnik. Vraćala se teškim, sporim korakom debele matrone u tamu osmatračnice, stiskajući obema šakama vrelu šolju i duvajući kratkim dahom u nju. Gorčinu šumskih travki i cvetova blažila je rumom. Gorčinu svojih časova prozorskog bluza, razblaživala je sećanjima, žustro kružeći kašičicom po šolji. Što je svet brže, užurbanije promicao ispred, njeni su pokreti bili usporeniji i zamišljeniji.
Uzdahnuvši još jednom sela je, šolju spustila na prozorsku dasku i zažmurila, iščekujući nove korake.

8 коментара:

  1. Jedna baka iz mog komšiluka je godinama stajala tako na svojoj kapiji i gledala prolaznike, pretužan prizor.I ova tvoja priča,Emo me baš podsetila na nju. Ima neki ton koji liči na Hoklicu, budi neko čudnu tugu i sažaljenje prema starijim ljudima.

    ОдговориИзбриши
  2. Samo oku jedne senzitivne (duboko emotivne i bogate duše poput tvoje) takav prizor koji si naveo, Kajzeru, ne bi promakao... Hvala što si primetio moju priču i napravio pravu komparaciju sa svojim sećanjima. Ova priča nije bitna zbog pogleda van, no onoga mnogo važnijeg, lepšeg i uzbudljivijeg...pogleda unutra. Priča je, naravno, mnogo duža i pripremam je, poput "Hoklice", za neke konkurse...tako da će integralna verzija ugledati svetlo dana mnogo kasnije. Ovakvi "parčići" su samo zbog mojih čitalaca. Hvala :)

    ОдговориИзбриши
  3. Kajzer, još nešto: da li si primetio novi izgled bloga? Volela bih iskreni komentar...Nadam se da sam ostala u sferi jednostavnih motiva i neopterećujućeg dizajna, koji ne odvlače pažnju od priče... Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala,Emo, za kompliment.Nisam stigao da prokomentarišem izgled bloga, ali sam ga primetio i sjajan je - diskretan i prijatan oku.Nadam se da će tvoja priča proći dobro na konkursu,jedva čekam da pročitam celu!

    ОдговориИзбриши
  5. Draga Jagodice, tvoja deskripcija je jednostavno - sjajna!Imaš oko i za najsitniji detalj da ga do perfekcije opišeš... U jednoj budućoj formi koju najavljuješ, očekujem i da se tvoj "narator" probudi, da ispriča priču, celu, onakvu kakva ona mora da bude, da bi bila priča. Ovako je samo "isečak", mada sjajan, ali isečak. Pozdravljam te.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala, Kajzer, na komentaru, i lepim željama :)
    Draga Todora, zahvaljujem se i tebi na lepim rečima, pohvalama i sugestijama :)

    ОдговориИзбриши
  7. E godine prolaze, dolazi vreme koje se svodi na korake, mada i to ume da da životnu snagu.

    Krečenje, sređivanje je palo, elegantno je, nema šta a opet odmereno, ne odvlači pažnju od sadržaja.

    ОдговориИзбриши
  8. U pravu si, Amarilis...sa interkontinentalnih letova spadneš na sitne korake, nešto poput koračića u Japančica :)
    Drago mi je da ti se sviđa novi izgled. Ne umem ja to, ne razumem se u tu tehniku (iz opet, jelte, razumljivih, tebi znanih razloga...) no uzeh gotovu mustru pa natrukovah.

    ОдговориИзбриши