уторак, 10. август 2010.

GLAD




Sediš u pomalo neprirodnom položaju, duboko zavaljena u beržeri, sa rukama koje su opuštene i gotovo da vise van naslona fotelje. Miris krušaka iz korpe sa voćem se meša sa mirisom tek pečenih kukuruza. Navlačiš rukave laganog džempera preko prstiju, vukući i zatezajući ih palčevima. Guraš šake pod stopala. Hladna noć se uvlači u stan i ti povremeno duvaš, čas u jednu pa u drugu šaku. Glavu zavlačiš sve dublje, kopajući po sećanjima. To, zapravo, čitav dan radiš... očigledno je da nisi najzadovoljnija trenutkom u kojem ipak, reklo bi se, uživaš.

Smeškaš se, površno i setno. Istim osmehom i zubima grizeš i ono malo pepela... Osećaš, kao da raste bliskost...dve Samoće su se srele. Čuješ eho svojih unutrašnjih glasova koji u pravilnim intervalima nestaje. Masa misli koja misli da može sve... On seda uz beržeru. Na tepih se spušta lagano, odmereno. Gleda te pravo u oči.

Čitaj mi sa stopala, kažeš.

Pokušava da ti doskoči. Guši te za reč. Zeva ti u rečenice.
Osećaš neizdrživu glad za dodirom, poput Ciganke… ali ćutiš, osluškuješ. Jer, ti sada znaš tu glad da neguješ, vodiš je na uzici. Naučila si da gajiš tu žudnju.
Nekako ti se učinilo... u zagrljaju si sopstvenog zaborava, sa gomilom pepela među zubima, dok on kao ptica kruži okolo. U krug, u krug…jer ne ume, crna, na rame tvoje da sleti.

2 коментара:

  1. Divno, kakav opis. Beržera, koliko dugo nisam čula da neko upotrebi tu reč. Volim da sedim u beržeri. E ti unutrašnji glasovi, mirisi, koji bude sećanja ....

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Amarilis! Obožavam svoju staru beržeru, i kako je uskoro moram dati na presvlačenje, pitam se: gde ću tada da sanjarim i dremkam, hm?

    ОдговориИзбриши