четвртак, 12. август 2010.

ŽEĐ



Zaroniti. Dotaći svakim delom tela mekost i svežinu vode, klizeći sve dublje. Puštati da te svetlucajući mehurići u blagom haosu žurno napuštaju, a onda pratiti njihovo lelujavo, užurbano kretanje ka površini, sve dalje od tvog nosa i usta. Kroz slepljene, polusklopljene trepavice, žmirkajući, hvatati im poslednje, drhtave trenutke, potajno navijati za njihovu laku smrt u izlomljenoj svetlosti sunca što je drsko zaposelo površinu vode.

Izroniti. Hvatati vazduh drhtavim nosnicama, dok ti slane kapi nagrizaju kapke i zaglušuju uho. Nakrenuti glavu na stranu tog uha i blago treskajući, pokušavati ga osloboditi balasta. Udisati duboko morski vazduh u kome su rastvoreni razni mirisi i ukusi, dok sa ramena, sada bestidno pružena suncu na partiju milovanja, isparava voda u vrelim talasima.

Njegovi prsti lagano klize oko tvojih listova i butina. Penju se duž kičmenog stuba, izazivajući blagu drhtavicu. Dlanovi su na tvojim grudima, pa spušteni dalje kao da hoće umiriti jedva primetni drhtaj na tvom stomaku. Ruke igraju spretnu igru dok otkopčavaju gornji deo tvog kupaćeg kostima. Puštaš ga da sklizne sa tela.

Slobodna si i spremna za ponovni uron, svesna svoje neprestane, neutoljene žeđi za morem, okeanom...ili, preciznije, za vodom uopšte.

3 коментара:

  1. Kao neko ko roni od svoje pete godine, mogu samo da ti kažem da si me totalno ubola sa temom. Odlična pričica - kratka ko letnja haljinica :).

    ОдговориИзбриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши