петак, 08. октобар 2010.

LOVAC NA JELENE




Bio sam u lovu sa očevim prijateljima, lovcima, već čitava dva dana. Pratio sam ih u stopu, no nisam pucao. Tog jutra sam rano, pre svih, otišao do ruba šume, sa pogledom na proplanak i čekao. Dugo sam čekao i gotovo se nisam pomicao. Bilo je hladno, zaista hladno i pomislio sam kako mi ova avantura uopšte nije trebala. Već dva dana svi su govorili o jednom velikom jelenu, ali niko ništa nije video. Ni zeca. Iako sam u više navrata bio u lovu na jelene, ja u stvari nisam nikada odstrelio ni jednog jedinog. Znao sam da ću komplikovan i zategnut odnos sa ocem rešiti samo tako što ću odstreliti ovog velikog jelena.

Pošto se sunce napokon promolilo i podiglo laganu paučinastu izmaglicu iznad šumarka u kome sam se, nemo zevajući ili duvajući u promrzle šake, krio, nisam mogao da poverujem očima. Stajao je tamo, na drugom kraju proplanka, njušeći vazduh, dižući njušku visoko u vazduh, okrećući se kao da osluškuje jutarnje zvuke tek probuđene šume. U vojsci sam važio za dobrog strelca. Znao sam šta mi je činiti i to sam uradio. Nisam nimalo ubrzavao. Namestio sam pušku, zadržao dah, lagano okinuo i osluškivao kako metak, šišteći, klizi kroz dolinu. Mora da sam zatvorio oči. Sledeće što sam video bio je moj jelen kako leži na zemlji. Svi su čuli pucanj. Lovini sam stigao u tri koraka. Tu me je čekao otac. Vrteo je glavom ljutito. Posramljeno je zaromorio “Gledaj šta si uradio!” Glasom koji se mogao čuti celom dužinom proplanka i gustinom šume iz koje su, jedan po jedan, izlazili njegovi lovci još jednom prošapta ”Gledaj! Odstrelio si lane! “ Pomislio sam da treba da se ubijem. Pa ja sam ubio Bambi!

5 коментара:

  1. Meni deluju užasno ta nastojanja odrasle "dece", već formiranih, osamostaljenih ljudi da zadovolje svoje ili preambiciozne ili prezahtevne, večito nezadovoljne roditelje...da im se umile ili ublaže im zahteve i želje...ili jednostavno, samo da ih "ućutkaju"...Priča je jedna od varijanti na ovu temu, napisana više kao vežba...Hvala, Zverčice!

    ОдговориИзбриши
  2. Šerpice, baš si moćno ovo ispričala - kratko,ali sa gromoglasnom porukom. Svi mi manje, više, pokušavamo da budemo ,,primerni potomci", a poznajem čak neke koji se i dalje trude, uprkos tome što su im roditelji već pokojni.

    ОдговориИзбриши
  3. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши