уторак, 01. март 2011.

GOLA VESNA *




Subota, 02.07.2010.
Moj mili, mili…najdraži,

Zahvaljujući ljubaznosti dragog mi doktora M., u prilici sam da ti se javim sa ovog ružnog…jako ružnog mesta. Doktor M. je obećao da će lično pismo predati na poštu. Svakako se složio sa mnom da u bolničko osoblje, pogotovo muškarce, uvek spremne da sve pa i bolesnike, tako nemoćne usled izolovanosti od spoljnog sveta, podvrgnu ruglu i ismejavanju, ne treba imati poverenja. Doktor mi je doneo puno koverata i papira i hemijsku olovku. Poštanske marke je obećao sam lepiti. Divan je!
Nedostaje mi računar, ali obzirom na moju situaciju, složićeš se, i pisma su nešto.
Eto, sad možemo da se dopisujemo!
Ovo za prvo javljanje, da znaš, jedini, da mislim na tebe i samo tebe…
Očekujem tvoj odgovor.

Volim te,
V.

Petak, 12.08.2010.
Mili,
Dani prolaze i moja se tuga bezgranično uvećava: ne javljaš se. Doktor M. kaže da budem strpljiva. Biću. Biću beskrajno strpljiva.

Sa više ljubavi nego što je moguće da u ovaj svet stane,
zauvek tvoja
V.

Utorak, 23.08.2010.
Još uvek čekam.
Tvoja , tvoja…
V.

Utorak, 27.09.2010.
K.
Da li je moguće? Da li ću te kroz tri dana zaista videti? Nakon svih ovih meseci, moći ću gledati tvoje milo lice, čuti tvoj glas, dodirnuti te!
Radujem se, radujem do neba!
Zahvalna doktoru M. do neba!

Volim te, i dalje od neba!
Tvoja V.

Četvrtak, 29.09.2010.
Mili,
Očekujem tvoj dolazak. Igram. Igram i igram…
Priznajem, malo sam nervozna. I uzbuđena. Nemoj da sudiš prestrogo o meni. Osećam se kao onog davnog dana. Sećaš se prvog našeg sastanka kada sam se naljutila što si kasnio. Ali, K, ti nisi kasnio 15 minuta, ti si kasnio čitava dva dana! I kakvo je samo tvoje opravdanje bilo: zaboravio. Nadam se da ovaj put nije u pitanju tvoja zaboravnost. Požuri. Požuri. Neću oka sklopiti dok ne budeš pored mene da te slušam s uživanjem. O tvom poslu…Mora da si se zaposlio, diplomirao si…diplomirao si….pa da, onoga dana kada su me od tebe odveli!
Dobro, dobro, neću da podsećam i da te ljutim!
Volim te, dođi što pre!
V.

Sreda, 23.11.2010.
Moj dragi odani K,
dobro je što nisi došao. Ja nisam…. dobro…. i onda – kakav bi to susret bio? Ljubazni M., moj doktor, je rekao da te je obavestio i odgodio susret. Ne ljutiš se, mili? Ovo vreme nije blagonaklono prema tvojoj dragoj: vratilo me stanju koje me je pre svega ovde i dovelo. Svi su ovde bili ljubazni i pažljivi. I Upravnik, pa čak i sestra J., ali njihovi napori nisu mogli da me otrgnu iz ove moje pustoši. I moram da ti priznam, moga halucinantnog stanja. Čujem stvari: orman nešto govori, vešalica mi se smejala.
Samo pomisao na tebe donosi olakšanje. I pomenem tvog imena K!K!K! je dovoljna da osetim miris mokre livade u ranu jesen ili miris kantariona u zimskom čaju, ili miris soli u zapenjenom modrom talasu.
U ovom trenutku suviše sam umorna da bih ti mogla pisati duže pismo. Oprosti mi. Osećam se užasno što sam te izdala.
Ali, moja ljubav nije ni trenutka usahla, kakvima se čine moje oči koji te ne gledaju
Voljeni, tvoja sam do večnosti
V.

24.11.
Divan si, divan si, divan…
V.

Ponedeljak, 05.12.2010.
Loša vest!
Doktor M. je otišao! Sestra J. kaže da je premešten, ali znam da laže. I on me napustio, kao i ti. I neće dolaziti. Kao i ti.
Sve vas mrzim!

Subota, 24.12.2010.
Dragi K,
Novi doktor mi je dozvolio da ti pišem. Baš lepo od njega! Počeće da mi se dopada! Ludice jedna, naravno, niko se meni ne sviđa kao ti, jer niko i ne može biti kao ti! Mislim, na drugačiji način dopada.
Samo zbog tebe sam mogla da učinim to šta sam učinila. Sa M., mislim sa doktorom M . sam o tome dugo pričala. Molio me je da mu ponavljam i ponavljam i ponavljam… Mislim, šta tu ima da se priča!

Umorna sam.

Novi doktor (ne mogu da mu zapamtim ime) mi daje plave tablete. Rekla sam da hoću moje roze. Roze i kvit!
Tvoja plačna i užasno zbunjena
V.

Utorak, 27.12.2010.
K,
Izgleda da se doktor predomislio: neću moći više da ti pišem! O, šit!šit!....
Pisaću ti kad smislim nešto.
Šit!
V.

10.01.2011.
Dragi, dragi K.,
Ovo je hitno! Našla sam jednog bolničara koji će u poštansko sanduče ubacivati moja pisma. Problem će biti, izgleda marke. Neće da čuje za to da ih on kupuje. Nezgodno, ja ovde nemam novaca! Šta da radim? Pomozi mi, najdraži, ja živim za ova pisma! Imaš li ideju? Možeš li mi doturiti marke ili nešto para? Dođi!!!!
S ljubavlju i zahvalnošću do neba
Tvoja V.

Petak, 14.01.2011.
K.
Dobro, snašla sam se…. I novi bolničar (zamisli, S. se zove! Kao moj brat…) je zadovoljan i ti ćeš dobijati pisma, i tako…samo nedostaju tvoja pisma. Znam ja da ih J., ona veštica od glavne sestre negde krije. Naći ću ih. S. će mi pomoći, obećao je. Kad bude u noćnoj smeni, a nema J.
Škorpija.
S. mi je rekao da sam lepa. Rekao mi je skinem spavaćicu . I gaćice. I čarape. I on se skinuo. Lep je i on. Samo nisam trčala. Sedeli smo u mojoj sobi, i nisam trčala.

Volim te,
V. samo tvoja

Petak, 11.02.2011.
Dragi moj K.
Mislim da moram da te zamolim nešto: moja poslednja, čini mi se dva, pisma obavezno BACI! Sram me je, sram, sram….
Ti da pomisliš da te ja varam! Samo Bog zna moju patnju i istinu: Ti si moj jedini, prvi i poslednji.
Ljubim, ljubim, ljubim….
V.

Ponedeljak, 14.02.2011.
Kako sam ljuta! Doktor i sestra J. i Upravnik, i svi, svi se kunu da od tebe ništa nije stiglo. Oni kriju tvoja pisma. Hoće da mi uskrate vesti od tebe, mučeći me, što im jednostavno i polazi od ruke.
Moram biti sada jaka. A ti piši….
Rastrojena i gotovo uništena
V.

15.02.
Nedostaješ. Kao onoga dana. A ja sama u domskoj sobi, bez ikakve vesti o tvojoj diplomskoj odbrani… o tome ko je došao… kako ti ide…Besnim, jer znam da si nju pozvao, a mene izostavio. Mene nisi pozvao, ja nisam važna…
Šta ona ima a ja nemam? Sise? Vidi – moje su tople, i meke, mlečno su bele.
Evo kolege moje, studentarijo krila C Studentskog doma! Gledaj, ruljo! Hvataj ovu dobru peticu! Stižu i gaće! Neka se vidi: ja sam spremna, ja sam na tacni, uzmi meeeee… Sad ću ja da vam dođem, dole… Dole …. ispred ulaza.. u sobi nikoga nema… neka me uzme…on bude u meni i ja u njemu….trčim njemu …do kraja …svoju stazu i srama i svetlosti…ovde je mrak…treba mi vazduh…. do semafora, možda… dalje, niz ulicu… gledajte me, gledajte! Da li je ona bolja, po čemu bolja? Našli ste da su njene bradavice šiljatije, je l’? ...njen je struk lomniji... gledajte moje listove: njima mogu obujmiti svačiji… I njegov struk…. kao stvoreni su za trčanje…sad ću da vam pokažem…Moje ruke … hidra…neka se moj ponos otkotrlja ovim asfaltom…I neka je zgažen…on se neće sagnuti…on će me uzeti…ja sam njegova…

Mislim, šta tu ima da se priča….dok trčim Bulevarom od parka do Fakulteta promiču ljudi i tramvaji, poneka ptica… i čemerni nemir ….1,2,3…20… Prvu rutu sam prošla, imam samo još jednu prepreku - portirsku kabinu…ha! evo me na spratu… sala je otključana… evo me, K ljubavi, dolazim!


Četvrtak, 17.02.2011.
Dragi,
Budi pažljiv, ne pričaj nikome: iduće moje pismo će biti šifrovano! Evo: uzmi svako prvo slovo novog reda da bi napravio nove reči i rečenice. Tvoja oštroumnost će svakako pomoći da odrediš razmake, ne sumnjam u tebe. Ovo ti šaljem preko novog bolničara u noćnoj. Obećao je da ćemo se posle igrati, treba da ga sačekam dok dežurni lekar ne ode na spavanje. Moram biti tiha, da niko ne posumnja – rekao je, i naša će tajna biti bezbedna.

Nežno,
Tvoja V. zauvek

Petak, 25.02.2011.
Izgleda da je novi Upravnik isuviše okretan za mene. Ili sam ja suviše slaba da bih ga nadmudrila. Shvatila sam, prema njegovoj priči, da ti neće biti lako održavanje veze sa mnom, ali nemoj da odsustvuješ suviše ili odustaješ, jer mogu i da me srede u tvome odsustvu.
Uznemirana, ali uvek uz tebe
najdraži

p.s. pismo nije uzeo S. Nema ga već duže vremena. Pitam se, šta sam uradila ili zgrešila da mi i njega Bog uzme. Da i on netragom nestane. Bacila sam ga kroz prozor. Pismo. Nadam se dobroj vili da će ti ga doneti, na krilima moje ljubavi.
Nežno te ljubim, mili


25.02.2011.
Poštovana V.
Danas sam razgovarao sa doktorom B. Kako je on predložio ovo što sad činim, nije mi preostalo ništa drugo, no da Vam se obratim, a u cilju podrške pozitivnih napora da se Vaše stanje, uz brižljivo vođenje terapije od strane poštovanog dr B., znatno koriguje u pozitivnom smeru.
Ja Vas neću prekorevati što je moj život Vašim postupkam dobio neki novi, neželjeni pravac, sa vetrom u leđima koji ste Vi, sada sam apsolutno siguran u tu misao, sasvim svesno i sa predumišljajem sproveli. Neću Vam opisivati pakao kroz koji sam prošao nakon Vašeg istupa, ni opisivati podsmehe i zla šaputanja iza mojih leđa. Bio sam prinuđen da se odreknem već trasirane karijere univerzitetskog predavača i naučnog radnika i da glavom bez obzira napustim Grad. I zavučem se u neku zabit, u duboku provinciju gde me ne poznaju i ne slute kakav kofer nesreća vučem sa sobom. Moja devojka M. je pristala da pođe sa mnom. Možete pretpostaviti kako je tek njoj bilo u ovom periodu! Naravno da je bila pometena i izgubljena, dok je gledala kako obezbeđenje razdvaja Vas od mene, dok bezdušno jurišate, nagi, na katedru i ispitnu komisiju, pa na mene…Moj siroti mentor razdvajao Vas je od mene, primoran da Vas nagu i u transu obuhvati oko struka, stegne Vam ruke…. Kad su Vas izvukli iz sale, u hodniku ste počeli da vrištite. Vrištali ste zbog mene, nikako ne želeći da odete, spominjći kroz plač moje ime. To je bio onaj urlik, onaj koji mi se nije izbrisao iz pameti, i na kraju – ne urlik, već najtužniji od svih poziva. Pružajući ruke prema meni, glas Vam je zvučao kao da će potresti svet, ispuniti ga tamom, što verujem da se konačno i desilo.
Budući da su putevi sažaljenja dugotrajni, bio sam daleko od toga da nešto preduzmem. Ostao je samo prekor i žalost za uništenim idealima. Žalio sam samo sebe. Tek me je dr. B. osvestio: ja nemam prava da Vaše prisustvo ignorišem. Ja ne smem biti tup na Vašu bol. Poštujući svoju, moram saučestvovati u Vašoj.
Ali, morate znati i ovo: ja nikada, nikada…shvatite me – nikada nisam davao povoda Vama za takvo ponašanje. Nikakvu nadu. Sa M. sam već 5 godina i divno se slažemo.
Žao mi je zbog nesporazuma.
Žao mi je što sam ja uzrok Vaše boli i bolesti.
Žao mi je što ništa ne mogu da učinim za Vas, osim ovog pisma koje će Vam Vaš doktor sutra predati.
Iskreno se nadam da ćete uskoro biti kod kuće, okruženi svojim najdražima koji će znati da Vam se posvete. I da ćete zaboraviti mene.
S poštovanjem,
K.

Subota, 26.02.2011.
I pored svega, dragi moj, najdraži K., ti si me voleo.
Možda je trebalo da se sramim?
Nije mi pošlo za rukom.
KKKKKKKKKKKKKKKKKK
K K K
ker koreni kuća kamičak konkord kardinal kej kutak katastrofa krep kanap
kanap kanap kanap….








G-din Kosta Dr Stanisavljević
XXXXXXXX
XXXXXXXX

Poštovani, 28.02.2011.
Kao što ste tražili u pismu od 05.12.2010.god., o povremenom, po mogućstvu jednom mesečno izveštavanju, to Vam ovom prilikom šaljem izveštaj o stanju naše pacijentkinje, G-đice Vesne Dobrić.

Nažalost, i pored toga što smo činili sve što je u našim mogućnostima da prilagodimo lečenje njenim potrebama, i pored toga što se prošlonedeljno pogoršanje činilo privremenim, molimo Vas da se pripremite za najgore.

G-đica Vesna Dobrić je dana 27.02.2011.god. preminula i ostavila nas u dubokoj žalosti.

Među njenim stvarima našli smo paket pisama, Vama upućenih. Sva su Vama ostavljena, na njen izričit pismeni zahtev, a dodata su i ona koja su pronađena u dvorištu Ustanove, u raznim vremenskim intervalima.

Posmrtne ostatke naše pacijentkinje preuzela je porodica.

Navedeni paket će biti pohranjen u sefu Ustanove, te Vas molimo da prvom prilikom pri dolasku u Grad svratite do nas.

S poštovanjem Vaš

Dr. XXXXX
Direktor
Institut XXXXXX

Dostavljeno: Imenovanom
Arhivi Instituta
Dr. B.XXXXX

Нема коментара:

Постави коментар