субота, 21. јануар 2012.

ŽVAKANJE ili SISANJE VESLA

Jedan je mladić dugo patio što nema posao. Šta sve nije pokušavao, ali posla niotkuda. Očajavao, očajavao sve dok se jednoga jutra nije probudio apsolutno uveren da će baš toga dana naći posao. Ustade on čilo, laganim korakom i sve pevajući ode u kupatilo. Na dan kada dobijam posao, moram se pošteno urediti, reče sebi u bradu. I bradu ću izbrijati. Uzeću maminu kremu za lice. I malo tatinog losiona za kosu, reče sebi pošteni Mladić. Zatim se, ozaren i svež, pridignu na prste da baci još jedan samozadovoljni pogled na sebe u ogledalu. Vinu se i osta tako u vazduhu: ogledalo je tata podesio prema svom stasu. Stoji, da kažemo, lebdi Mladić iznad poda i smeši se svom dvojniku. To se desilo tačno u 7, jer je ispred projurio brzi voz. Svakog jutra, tačno u 7, on proleće ispred njegove kuće, sem onda kada kasni. A zna, bogami , da kasni, ihihiiii.. Što ti je naša železnica, pomisli Mladić, ali odmah se vrati na svoju sliku ne želeći da mu misli odvraća jedan osvedočeni Gubitnik ili kako u nas kažu Gubitaš. Baš je lepo ne verovati svom jeziku, pomisli radosni mladić i istrča poletno iz svoje kuće. Odatle se pravo uputi na posao. Gledajući iz ove perspektive, to i nije bio lak ni jednostavan posao. Multinacionalna kompanija sa sedištem u susednoj, nama bliskoj i prijateljskoj državi, raspisala je konkurs kojim su tražili spretne i odane radnike za strogo poverljiv zadatak: izbrojati tragove ispljuvanih žvaka na asfaltu. Jako zanimljim i zdrav posao, pomisli Mladić, pljune u šake, zasuče rukave i započne brojanje. Jedna žvaka, dve…tri i tako… Kada je zalepljeni ispljuvak bio većih dimenzija, Mladić je tu, bez dileme, mudro postupao: računao je da se radi o dve, a ponekad i tri žvake. Navikao na nepostojanja ni velikih doživljaja ni malih zamisli, Mladić se svojski trudio da opravda teško stečeno poverenje svojih moćnih poslodavaca. Znao je da učestvuje u Big Job-u kao i da njegov sitan ali vredan doprinos ima posebno mesto u razvoju komparativnih prednosti multinacionalnog diva: sada će Kompanija raspolagati neoborivim dokazima da je Žvakanje ušlo u svaki dom, u sva srca ili , što je važnije, veliki broj gubica. Taj podatak će biti važan radi zauzimanja strateški važne pozicije, ali i preuzimanja dominantne uloge na tržištu. I njime će zapušiti usta svima koji su svoje glasove ili srca predali tzv. Sisanju vesala. Kako je naš junak slovio za izuzetno finog i dobro vaspitanog mladića, problem je nastao zbog stida koji ga je obuzeo. Njegova je nagla i povremena pogrbljenost izazivala podozrivost i znatiželju prolaznika: počeli su da ga zagledaju i da se osvrću. Jer, ide-ide čovek pa se naglo sagne, čak i čučne te štapićem rovi asfalt. Prolaznici uvek u takve bulje. Da bi se opravdao pred radoznalim svetom i otklonio svaku sumnju u svoje čudnovato, izlomljeno ponašanje, Mladić bi se svako-toliko zaustavljao pred nekom zgradom i sa velikim zanimanjem gledao u njenu fasadu, divio se vitražima na prozorima, opipavao hrapavost ulaznih vrata, hranio golubove kokicama ili preduzimao slične, besmislene i ništavne radnje. Te su besmislice, dakako, oduzimale njegovo dragoceno radno vreme i…pogađate: umanjivale njegove, u početku sjajne, postignute rezultate. Kraj sigurno znate: zbog nedostignute norme, Mladić je po kratkom postupku dobio otkaz. Poznajući njega i njegov besprekoran karakter, ne malo sam bio iznenađen kada mi je nakon par meseci priznao da se na anonimnoj anketi izjasnio za protivnike: Sisanje vesla je odsada tim za koga glasa. Mada, još uvek nije od njih dobio odgovor za posao. Dakako, nisu ni oni sisali vesla, pomislih u sebi.

4 коментара:

  1. Sjajna satira! Iz najnaivnijeg (ili najpronicljivijeg!) "dečijeg" ugla... Mada... ko zna, možda će naše upinjanje da se "uklopimo u moderne tokove" (ali na specifičan, "naš" način) učiniti da uskoro zaista - brojimo žvake po trotoarima.I još pride da ih odlepljujemo i skupljamo iako to niko od nas ne traži, ali nikad nije naodmet dodvoriti se novom, strogom gazdi...
    Tebi pozdrav, Emo, i radujem se što su te stihovi "pustili" da malo gajiš i priče...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Todora! I ja se radujem, posle duze "blokade" u pisanju, mislila sam da ova "laganica" prica bude mali uvod u neke ozbiljnije i ambicioznije price.

    ОдговориИзбриши