уторак, 04. децембар 2012.

SERVIS






Vidim je kako gega hodnikom prema trpezariji sa gomilom tanjira na rukama. Porcelanska kula od sudova u njenim rukama opasno leluja, preteći da će izgubiti ravnotežu. To je mamin servis, zaboga – vičem u sebi. Dragocen i drag.

„Čuj – opominjem je blago – čitav naš servis pašće na zemlju!“

Vidim njeno namračno lice. Razume se, ona se protivi mojoj opasci: pa ne nosi ovaj teret prvi put. Ona je naviknuta na ovu radnju. I pažljiva je itd, itd...Pratim je zabrinutim pogledom. I tačno na samom pragu trpezarije spotiče se – sudovi padaju i razbijaju se na sitne komade. Ulaz u trpezariju pokriva srča porcelana. Ali, zvuk koji prati ovaj lom, nije zvuk lomnjave, zveket razbijenog posuđa. Zvonjava je duga, zvuk grlen: u grču napipavam budilnik koji je izvršio svoj jutarnji zadatak, jasno i prodorno doneo je kraj.

Lagano prolazim kroz hodnik, rastežući vreme do uobičajenih jutarnjih radnji. Najzad, ulazim u kuhinju. Ona sedi za stolom, još uvek mračnog izgleda. Žali se. Hramlje, kaže, zbog artritičkog obolenja u kuku.

„Vreme nam ne ide na ruku, zar ne?“ – kažem, tek nešto da kažem. I stvarno se osećam loše.

„Ne znam kako ćeš na sledeće reagovati, ali onaj mamin servis konačno mora iz kuće“ – još je mrgudna, ali ljubipitljivo me gledajući, očekuje moj odgovor.

Nisam iznenađen. Polako gladim noćašnju bradu i još se ne izjašnjavam.

„Dobro“- napokon rekoh – „što se mora nije teško“.

Osećam kako njen pogled tumači moje lagane pokrete: pozdravlja te baron Minhauzen! Nisam li i kašljucnuo, ne bih li zvukom umirio igru nerava u stomaku, zbog laži koju sam upravo izgovorio? Zna ona, znam i ja. Odlazim u kupatilo.

„Danas je prodajna izložba antikviteta“ – ne odustaje. Podseća na ono što već danima znam.

„Otići ću“ – rekoh između dve radnje u toaletu.

„Naravno“ – nastavlja – „I uraditi nešto“

Čujem škripu izlaznih vrata. Osetih olakšanje, trajaće barem sat vremena.

„Zmije su najotrovnije petkom“ – kao da čujem mamine reči.

Na pragu trpezarije lako preskočih porcelansku srču.

Нема коментара:

Постави коментар