петак, 24. мај 2013.

JABUKA


                                          Ilustracija preuzeta sa adrese


Na posao i sa posla putujem vozom. Sat i nešto. Obično me u povratku uspava jednolično kloparanje točkova. Mislim, to je u redu - vratiti snu jedan sat.
Danas sam u torbi pronašao jabuku. Nisam je stigao pojesti za doručak. Izvadio sam je i nakratko premišljao da li da njome pokvarim ručak. Dok sam je prebacivao iz ruke u ruku, u kupe uđe devojka. Lepa. Ali, ja sam malo staromodan tip. Smetalo mi je to što je na njoj sve bilo za broj-dva manje. Suknja, majica, grudnjak. Nisam gledao u sandale.  Kako se nije vrpoljila, pretpostavio sam da su joj potaman.
Vratih se jabuci. Odnosno, stavih je u džep.
Neko vreme sam se mučio. Ipak sam zaspao. Znam da uvek, zabačene glave unatrag, spavam otvorenih usta. Širom. Vrlo neprijatna slika, priznajem. I ta me je pomisao o ružnom sebi svako-toliko, vraćala nazad. U kupe. Obazrivo bih osmotrio devojku. Ona je, nalakćena na mali stočić ispod prozora, očigledno nezainteresovana za mene, gledala kroz prozor.
Tada sam je ugledao. Tačnije rečeno, čuo: velika, crna muva- zunzara pravila nam je društvo. Ne znam kako i kad je ušla. Novi saputnik je bio bučan.  
Promenio sam položaj: sad sam se ispružio po sedištu. Mučio sam se, ali sam opet zaspao.
Probudio me je nagli trzaj voza. Tačno iznad moje glave klatila se jedna dojka. Oslobođena. Ali je bio zamrznut pokret ruku saputnice. Takav joj je bio i pogled. Muva je nestala.
Ipak sam pojeo jabuku. 

Нема коментара:

Постави коментар