четвртак, 23. мај 2013.

TRI KRATKE PRIČE




MAJ
Stanujem u zgradi tik uz gimnaziju. Poslednji je školski dan za maturante. Jutro je  sunčano, ali su se, rano još, sa severa počeli navlačiti crni oblaci.
Svake godine ovaj dan dočekujem s radošću. Uživam u smehu, pesmi i igri razuzdane mladosti.
Oko 12h u dvorište su stigli trubači. Pa je grunulo. Na sve strane su leteli listovi iscepanih svezaka, a i poneke knjige.
Onda je opet grunulo.
Sa zida gimnazije, majski pljusak je sprao smile-je i probodena srca.


MALI MRAV
Danas sam dobila poštu. Stigla mi knjiga. Poslao mi prijatelj Zbornik radova.
Odmah sam je prelistala.
Iz knjige je išetao mrav.


VOAJER
Volim ujutro čim se probudim da gledam kroz prozor. Nasuprot mojoj zgradi je omanje brdo, obraslo gustim, kiselim drvećem. Osim njega, u mom vidokrugu je i poslednja zgrada susednog stambenog bloka.
Pogled mi se uvek zadrži koji minut duže na jednoj terasi. Jedina nema cveća. I vrata terase su čudna. Tačnije, na jednom mestu boja vrata je izguljena.
Onda sam jednog jutra na terasi videla kako belo psetance, kevćući, skače uvis bezuspešno pokušavajući da šapama, glavom, telom…dohvati kvaku i uđe u stan.
Kroz staklo na vratima terase psiću se smejao dečak.
Mahao je. 


Нема коментара:

Постави коментар