субота, 22. јун 2013.

CRVENA PAPRIKA


                                           Ilustracija preuzeta sa adrese
(kratka priča)

Iz male grupe tek zaposlenih pripravnika, raznih struka, vidno se izdvajala. Imala je nešto, što su svi odmah hteli da upoznaju. I prisvoje. Trčkali su oko nje, donoseći čokolade, ustupajući joj najbolje mesto u radničkom restoranu, nutkajući je kafom i sokovima. Jednostavno, bila je zvezda, iako njena lepota nije bila za naslovnice. I on se izdvajao, naročito po tom što nije spadao u grupu njenih obožavaoca. Naravno, to je skrenulo njenu pažnju i svakim danom je u njoj jačala želja da ga privede „stadu“. Kao što obično biva, što se više trudila, da nenametljivo ali odlučno, zadobije njegovu naklonost, to je bio sve dalji. Čak ni poslovne razgovore nije uspela s njim započeti. Stena – mislila je. Raspitala se, diskretno, o njemu. Bio je student generacije na fakultetu. Mladić iz dobro situirane porodice. Oženjen, čak je imao i devojčicu od par godina. Pa šta? Rekla je sebi. Možemo se družiti, biti ljubazni jedno prema drugom, i to je to!


Vraćajući se jednog toplog dana sa posla, izašla je iz prepunog, zagušljivog autobusa da deo trase pređe peške. Pored pločnika je stao automobil. Vozač je otvorio vrata i čula je poznat glas:

„Možda bi ti bilo prijatnije da te povezem?“
„Možda“ – rekla je. Sagnula se i brzo ušla, kao da se plašila mogućnosti da on odustane od ponude.

Razgovor je bio neprijatno usiljen. Uobičajene vremenske teme, kakvim se bave ljudi koji su se tek upoznali, želeći da ostave utisak pristojnosti i obzirnosti.


Na sledećoj, oštrijoj krivini, gotovo se prilepivši za vrata, za oko joj zapade neka stvar ispod sedišta. Do njenih nogu se dokotrljala lepa, sočna, crvena paprika. Ona, koja se obično kupuje za zimnicu, tačnije ajvar. U trenutku je znala šta joj je sledeće činiti.

„Zaustavi, ovde izlazim!“ – rekla je odlučno.

Нема коментара:

Постави коментар