субота, 08. јун 2013.

KOSAC



                  Ilustracija: Žeteoci, autor: Krsto Hegedušić - preuzeto sa adrese


(kratka priča)

Tmuran sam došao u selo stricu, još prvog dana raspusta. Nisam ni knjižicu primio. Otac reče: "Ne brini, ja ću je uzeti."
Na livadi smo svi: stric, braća, komšije, pa i dalji rođaci. Kosi se udarnički, po principu: danas ja tebi – sutra ti meni. Razumem, ali mislim – gde sam tu ja? U nizu smo: jedan stariji, onda neiskusniji kosac i tako redom… Na ivici sam suza i nameran da molim strica za milost, kad najstariji kosac na čelu objavi predah. Minut za gutljaj vode iz krčaga, pa nastavljamo. Na šakama mi se pojavljuju bolni plikovi, od sunca nesnosni svrab, gotovo padam od iscrpljenosti. Mislim da odustanem, kad starac ponovo uspravlja kosu. Odmor, pa – isto. Ali kako se nižu odmori i nastavci, moji pokreti postaju skladniji. Kretanje mi se odvija mimo mog znanja. Kao da je ušlo u posebno stanje, laki trans, koji daje savršenu sliku usklađenosti mehaničkih i voljnih radnji. Prizor koji je diktirao iskusni kosac na čelu: kosi-odmaraj-kosi se pretočio u moju svest i alatka je sama radila.
Snopove iza sebe sam gledao ushićeno.
Celog leta me držala ta čudesnost sinhronog.
Na povratku u grad, stric mi tutnu u šake kantu sira.

2 коментара: