среда, 26. јун 2013.

PEACE



                                           Ilustracija preuzeta sa adrese

U vreme mog studiranja, talasi hippie pokreta iz belog sveta zapljuskivali su obale i pločnike i našeg belog grada. Iskreno, ja nisam bila baš neki vajni jahač na tim talasima, ali su svetski trendovi, barem u modi tog doba, imali u meni skromnog ali ozbiljnog pobornika.

Stanovala sam kod jedne divne stare gospođe koja je živela sama. Mislim da je njen odnos prema meni proisticao prvenstveno iz razloga što je njena kćerka, vršnjakinja moje majke, živela daleko i posećivala je retko. Za vreme svog boravka imala sam tu sreću, koju sam rado podelila, da njenu kćerku vidim jednom.
Bjanka je u posetu stigla nenajavljena. Furiozno je u stan uletela jedne kasne večeri, vukući pet ogromnih kofera uz par sitnih i uz sve to - belu pudlu. Pomislila sam, merkajući sav taj bagaž, i ježeći se na lajavicu koja se nije skidala sa mojih novih zvoncara, da se trajno vratila u zemlju. Ostala je samo nedelju dana, ali je trajno izmenila nešto u pogledu moje stanodavke.

Bili su to burni dani: stan pun Bjankinih starih prijatelja iz kraja, iz škole, sa fakulteta...te bližih i daljih rođaka koje sam sad prvi put videla jer su se neki volšebno pojavili da pitaju za zdravlje moje gazdarice i dobro osmotre Bjanku. Stan je bio otvoren svih sedam dana. U svemu tome, moja se stanodavka slabo snalazila: uglavnom je ćutke posmatrala haos oko nje i, ako bi uspela biti blizu kćerke, da je miluje i tetoši.

Bjanka je fantastično izgledala. Da nisam znala koliko ima godina, mislila bih da mi je vršnjakinja. U zemljama gde je boravila, radila je kao pomoćnik jednog svetski slavnog režisera. Karijeru je započela u zemlji, još kao studentkinja, baveći se manekenstvom. Studije prava je napustila već posle dve-tri revije na kojima je učestvovala i samo zahvaljujući očevoj upornosti i dobrim poznanstvima (bio je čuveni beogradski advokat) završila je neku višu školu (iskreno, mislim da ni sama nije znala koju). Ne, daleko od toga da je ona bila neinteligentna! Samo, od škole je bežala „kao đavo od krsta“, što je moja gazdarica znala da kaže. Ali, svet glamura, svet filma, provod i život od danas-do-sutra...to je bio njen svet. Gazdarica je znala reći:

„Eto, sprcala tolike godine, a ni kučeta ni mačeta uz nju“ - što i nije ispalo baš tako: Bjanka je ponela sa sobom to čupavo čudo koje je neprekidno lajalo i pravilo štetu, svake vrste, po stanu...

U pet velikih kofera Bjanka je uspela da stisne deo svoje bogate garderobe. Ne bih znala da nabrojim sva čuda koja je ponela sa sobom, i bio bi to podugačak spisak. Presvlačila se nekoliko puta na dan, razbacivala nakit i šminku po celom stanu... Ali, (sad malo ženske zlobe!) nijedna šminka nije mogla sakriti istinu njenih zrelih godina koje su se videle na izdajničkom – vratu! Zato je Bjanka motala oko vrata razne đinđuve ili marame. Od svog nakita koje je nehajno razbacala po stanu, najviše mi se dopadala ogrlica od kože: veliki hipi znak peace koji je visio na tankoj, kožnoj vrpci. Bjanka mi je rekla da je tu ogrlicu dobila od režisera sa kojim je sarađivala na jednom filmu (od samog njegovog imena mi se zavrtelo u glavi!) i da joj je draga uspomena.

Te večeri sam sa društvom trebala izaći na igranku, kao i svake subote, u velikom holu fakulteta. Spremajući se, pogled mi je zapeo za ogrlicu. Bjanka nije bila kod kuće, a stanodavka je, iscrpljena dnevnim dešavanjima, dremala. Ja sam samo u tri sekunde znala šta ću uraditi: ostalo vreme je bio i ostao košmar. Okačila sam ogrlicu i otišla u provod. Bio je hit večeri: svi moji prijatelji su joj se divili.

Sutradan sam Bjanku, spakovanu za povratak, srela u hodniku.

„Mala, moram da ti se izvinim: ništa ti nisam donela na poklon. Razmišljala sam o tome šta da ti ostavim kao uspomenu na ove dane i zahvalim na pažnji koju posvećuješ mojoj mami. Videla sam da ti se peace ogrlica dopada i mislila sam da ti je poklonim. Ali, u ovom haosu...nisam je uspela pronaći. Čim stignem u Milano i raspakujem se, šaljem ti je poštom. Ali, stvarno, Bjanka može biti ovakva ili onakva, ali Bjanka nije nikad lagala“ – reče uz široki osmeh.

Zahvalila sam joj, iskreno. Čim je ušla u taksi, sišla sam i nevraćenu ogrlicu bacila u kantu za smeće.

Нема коментара:

Постави коментар