понедељак, 10. јун 2013.

PONEDELJAK I SREDA



                                              Ilustracija preuzeta sa adrese




Moj deda nikada nije izašao iz kuće nepokrivene glave. Razni šeširi, beretke, kape, šubare... zauzimali su sve kuke na čiviluku. Imao je i divan štap od bambusa sa kitnjastom drškom od slonovače.

Ponedeljkom i sredom je deda nosio francusku kapu, beretku. Utorkom i četvrtkom – kačket.
Petkom je na glavu stavljao ličku kapicu. Subota i nedelja su bili dani za šešire. Utorkom je deda već oko 10 sati, natukavši karirani kačket gotovo do očiju, odlazio u Lovački klub na čašicu razgovora sa prijateljima. Četvrtak je uvek bio namenjen penzionerima, kolegama sa posla. I kačketu ala Šerlok Holms. Petkom je bio pazarni dan u našem gradu, i deda je voleo da prošeta pijacom, osmotri ponudu robe i porazgovara sa seljacima o vremenu, o tome kako je rodilo te godine i drugim pijačnim stvarima. Subotom je sa bakom išao u posetu rodbini, nedeljom u crkvu. Oboje sa šeširima.

Za ostale dane u nedelji sestra i ja nismo znali gde odlazi, s kim se viđa, koga posećuje.

Ponedeljkom i sredom je deda, namestivši kicoški francusku beretku, ukrivo na levu stranu, izlazio iz kuće i pre 9 sati. Odlazio u nepoznatom pravcu. I bez štapa. Baka je samo odmahivala glavom, mama se mrštila, tata smeškao, ali niko nije ništa govorio.

Jedne srede sam krišom pošao za njim. Nisam daleko odmakao. Ispred jedinog ženskog frizerskog salona u gradu, dedu sam zatekao na klupi, osmehnutog. Svako toliko, dodirnuo bi ivicu beretke, pozdravljujući prve mušterije.

Нема коментара:

Постави коментар