среда, 14. август 2013.

DIM *





- Imaš li, slučajno, makazice za nokte? - dubok ženski alt me prenu iz čitanja.

- Imam, ali kod kuće – pokušah da budem duhovita.

Nagnu se prema meni, praveći ružnu grimasu, ali ne reče ništa. Odlazeći, po obrazu me okrznu divlja, crna griva njene kose. Dodirnula sam lice prstima, brzo kao opečena. Sad već nisam mogla da se vratim čitanju. Znateželja me terala da gledam u njenom pravcu. Što li će joj makazice? Neće valjda da secka nokte na plaži? Mada, svašta se ovde može videti.

Brlja po torbi, besno je baca na zemlju, pa opet pretura.

Evo je opet.

- Novine si pročitala?

- Jesam - kažem.

- Znači, mogu da ih pozajmim? - i ne sačekavši odgovor, nosi ih.

- Možeš – rekoh i sad ja napravih ružnu grimasu.

Buljim u nju. Novine ne otvara – naslovnu stranu cepa na par malih komada. I znalački ih mota.

Pali jednu. Nije dobro napunjena pa se plamen zapaljenih novina diže do njenog nosa, i dalje. Gori joj crna griva. Skače i maše po vazduhu. Skačem i ja. Hvatam čašu s vodom i pljuskam je.

- U, jebote! Zamalo da se samozapalim – pa nastavlja.

- Dobra. Prava. 'Oćeš dim?

- Ne dimim – cedim kroz zube. Vraćam se knjizi, dok se susetka udobno gnezdi i nastavlja da dimi.

- E, hvala za novine! Sve same interesantne stvari danas.

Нема коментара:

Постави коментар