среда, 08. април 2015.

KAKO NASTAJE PESMA

 
                                                  Ilustracija preuzeta sa adrese




Većina pesnika ima odgovor na to, istovremeno jednostavno, ali i složeno pitanje. Neko na pitanje odgovara pesmom, neko će ga prećutati iz razumljivog razloga da taj čin ostane (njegova) tajna, poneko može i čitav esej napisati o tome itd. Cilj ove crtice nije da navodim sve primere kojima drugi daju svoj odgovor na postavljeno pitanje, već  da dam jedan svoj primer, koga nikako ne bih mogla navesti kao opštevažeći, tj. princip kog sam se držala kod svake napisane pesme.



Nisam od onih pesnika koji s ponosom navode kako su njihove pesme neodvojivi deo njih samih, da oni žive pesme ...nose ih duboko u sebi i sl. Većina mojih pesama nastala je, pre bih rekla začela se - slučajno.



Ovde ću izneti slučaj pesme MREŽA ZA MOBILNE.



Početak vezujem za čitanje (sad već ne mogu navesti tačno kog) članka iz oblasti ekologije i zastrašujućim podacima o nestajanju šuma Amazona, samim tim i nesagladivim posledicama koje nastaju ako se trend produži, po generacije iza nas, tj. ukupno planetu Zemlju. Listajući slične članke, naišla sam na niz slika i opisa života stanovnika tih šuma, urođenika raznih plemena od kojih neka gotovo da nemaju ili nisu do sada imala dodira sa onim što nazivamo „današnja civilizacija“. Završavajući čitanje, listanje, proučavanje...na desetina članaka o navedenim temama, spontano se izdvojilo ime jednog plemena koje se na par mesta pojavljivalo i ostavilo trag u svesti zbog bizarne činjenice da se radi o urođenicima koji (uhvaćenim) neprijateljima nakon ubijanja i odsecanja glava – čudesnom tehnikom smanjuju iste, na veličinu pomorandže.



Na praznom listu papira sam napisala (ličilo je na naslov) ime plemena: JIVARO (čita se HIVARO) i samo jednu opasku: 1. smanjivanje glava – lovci!



U nekom drugom članku naišla sam na podatak da pripadnici tog plemena skraćuju, tačnije turpijaju zube. Ništa neobično za urođenike i njihove običaje, reklo bi se. Jer, brojni su primeri plemena koja buše uši, usne, nos.... tetoviraju se, produžuju vrat ili usne dodavanjem alki, pločica, štapića, kostiju...kao znaka njihovih merila lepote. Ono što je bilo interesantno za mene je objašnjenje na koje sam naišla kasnije u nekom prikazu ozbiljnog naučnog rada koji daje objašnjenje za to: turpijanjem se smanjuje mogućnost pojave karijesa i ostalih bolesti zuba!



Dakle, napisala sam drugu opasku: 2. turpijanje (smanjivanje) zuba - znak lepote!



Ono što je bio pravi i najbolji „okidač“ za pesmu pojavilo se na samom kraju iščitavanja:
Većina amazonskih plemena posebno mesto i značaj daje snovima. I, što je važnije –snove saopštavaju svojim saplemenicima, tražeći tako način da preko njih (snova) ostvare dobru komunikaciju – zajedno ih tumačeći. I, eto, to je bilo to: poetičnost je bila na dohvat ruke!



Treća stavka: 3. snovi - čovek!



Zašto naslov MREŽA ZA MOBILNE? Prvo i osnovno – morala se ostvariti neka veza sa tim svetom: ja/mi iz 21-og veka, veka naprednih tehnologija i oni – ljudi praistorijskog života i ponašanja...Drugo, radi se o lovcima, koji bacaju mreže radi ulova (riba, životinja, ljudi...) Mobilni? Jasno je, nadam se...I ono najvažnije: snovi su ono što nas čini istim – ljudi smo.



O ostalim stvarima koji čine (ovu) pesmu, ne bih pisala. Nije na pesniku da tumači svoju pesmu, a izašlo bi i iz okvira teme: kako nastaje?




Na kraju, evo i same pesme (link)


ili 

MREŽA ZA MOBILNE


pripadnici plemena Hivaro
svakog se jutra pred zoru okupljaju da na obali
Amazona razvlače mreže
i međusobno povere svoje snove
njemu i svetu


dokazujući da pojedinačno
svaki je čovek


jedan komunikacioni kanal
gde snovi su stvarnost
a budno stanje privid


posle se u miru vrate u šumu
bez obzira
da li će ulovljenom smanjiti
ili ga samo skratiti
za glavu ili nastaviti


dosadan posao
turpijanja sopstvenih zuba





Нема коментара:

Постави коментар