понедељак, 14. март 2016.

MARGARET

"Žena sa slamnim šeširom" (1934) - Stojan Aralica
(kratka priča)

Beskrajna, spržena polja pirinča oko mene, prostrta su u nedogled, do tamnih i tajanstvenih senki ivica prašume. Tromi, otežali vazduh Pacifika ubija moju volju za pokretom, guši misao o bekstvu i želju da budem neko drugi ili bar, na drugom mestu. Sa trema nedovršenog bungalova maše mi Margaret D. slamnim šeširom. Lepa je. I lakonoga, u jednostavnoj platnenoj haljini, ovlaš vezanoj tamnom trakom. Zagasita, prigušena svetlost sunca na zalasku omekšava tu sliku i njenu inače vitku figuru čini prozračnom, do iščeznuća. Gotovo s nestrpljenjem očekujem da se na dovratku, tik iza nje, s čašom u ruci, u belom, besprekornom odelu, pojavi i On, njen Ljubavnik. Daleko je, ali znam da će se osmehnuti jedno drugom, dodirnuti pogledima obožavanja, divlje i nežno, istovremeno. Da, vidim sa ove udaljenosti dobro – iščezava i njen živahan, avanturistički duh. Uranja u žutu, smolastu, avgustovsku prašinu Indokine, zaboravljajući pritom na naše pitomo, aprilsko  jutro nad Palais Bourbon-om, VII pariskim arondismanom, na mirise prve, bele kafe i svežeg peciva.

Približavam se njenoj Brani na Pacifiku. Gotovo da mogu dodirnuti, dlanom opipati poslagane balvane, izmeriti njihovu hrapovost i precizno odrediti stepen mučnosti s kojom su dovaljani, iz šume sa vrha ove priče. 

Нема коментара:

Постави коментар