понедељак, 14. март 2016.

NIRVANA

Moja kratka priča NIRVANA u Zbirci NAJKRAĆE PRIČE 2015., IK Alma, 2016. (str.144-145)
Јагода Никачевић
НИРВАНА
Гледано кроз стакла, кафетерија је изгледала при-
јатна, с лампама по столовима, с немарно раштрканим
новинама на пулту у ћошку, с девојком која је петљала
за шанком. Улазим несигурно – још увек са страхом
провинцијалке из младости која се на јавним местима
не појављује без пратње. Али, помисао да морам скра-
тити време до договореног скупа, надјача га. Седам за
удаљени сто, довољно одмакнута од групе младих не
бих ли им оставила слободу безбрижног ћаскања и по-
временог, необузданог смеха. Ослушкујем их, пабир-
чим разговор без нарочитог стида. Волим то. Срећом,
не чух оне неукусне поштапалице „брате“ или „сине“.
Наручих продужени еспресо. Онда махнух девојци, пре
него је укуцала поруџбину.
– Предомислила сам се – рекох – Може чај? Било
који!
Младу групу препустих себи самима, окренух се
излогу. Киша је добовала по прагу и врата су се повре-
мено, кад би се пролазник исувише приближио, отвара-
ла нечујно и исто тако затварала. Али недовољно брзо
за новембарску свежину и звуке са асфалта. Пријало је,
као и музика. Уместо слике, екраном су се расплињава-
ли фрактали. Покушавала сам, повремено затворених
очију, да дозовем име групе или певача. А онда сам на-
кон једне песме схватила да је и наредна иста. И следе-
ћа. Трајало је и мислим да сам била будна. Завирила
сам иза шанка тражећи конобарицу. Није је било. Група
младих је изашла, у кафетерији никог. А песма се врте-
ла, вртела. Последњи тактови су се појачавали, да би се
145
почетком новог извођења, претворили у шапат. Па из-
нова. Као омађијана, понављала сам:
My girl, my girl, don't lie to me,
Tell me where did you sleep last night?
С уласком новог посетиоца, појавила се и девојка.
Наплатила је чај. Нисам ништа рекла за музику. Једним
брзим покретом главе према екрану, дала ми је знак:
разумела је. Постиђена, изађох.

Нема коментара:

Постави коментар