уторак, 10. јануар 2017.

SKRIPTE


(iz ciklusa kratkih priča “Male gradske priče”)

Letos je stan u zgradi u kojoj stanujem, na spratu ispod mog, provaljen. Usred dana, dok je stanar izveo bebu u kolicima u jutarnju šetnju. Ne verujem da se provalnik bog-zna-koliko ovajdio: par sa bebom koji je opljačkan iznajmljuje stan i deluje jako skromno. Uzgred, muškarac ne radi ili čini se, nije stalno zaposlen. Prvo pitanje koje je postavio policajac na uviđaju je bilo: “Imate li u zgradi sigurnosne kamere ?" Nismo imali kamere ni posebne brave, samo interfon koga gotovo svi stanari otvaraju i ne pitajući ko zvoni. Kućni savet, nakon kratkog zasedanja i konsultovanja sa komšijama iz susednih ulaza, donese neopozivu odluku: kupuju se kamere, snima ulaz i – svim stanarima, oglasom i upozorenjem, skreće pažnja da obazrivije otvaraju ulazna vrata.
Nekoliko dana nakon postavljanja kamera, na oglasnoj tabli u holu, osvanula je ceduljica sa, na brzinu ispisanom porukom:” Mole se komšije da, ukoliko imaju bilo kakvih saznanja, obaveste stanarke iz stana 56, o koferu sa knjigama i skriptama koji je dana 23.avgusta ukraden ispred stana.” A nakon par dana nova, sad već očajna poruka: “Ispitni rok se približava, molimo vas, vratite nam knjige!”
Dve devojke su danima išle od vrata do vrata i raspitivale se za kofer.
“Pa, što ste kofer ostavile ispred vrata?! – zlobno će dežurna  komšinica sa sprata.
“Krečile smo stan i kofer je ostavljen na kratko, tačnije samo jedno prepodne je bio pred vratima” – objašnjavale su studentkinje.
Predsednica kućnog saveta je pažljivo, nekoliko puta pregledala snimak sa sigurnosne kamere: niko tog i narednih dana nije izašao iz zgrade sa koferom.
Sretoh devojke, ubrzo nakon ispitnog roka – pitah ih za kofer i da li su našle knjige.
Jedna mi jetko reče:”Zamislite samo, koliko je naš sused morao biti očajan, kada je prodavao na buvljaku naše skripte, jednu po jednu iznoseći u cegeru. Ako je njima rešio neki svoj problem, neka mu je alal! Uzgred, položile smo ispite.”

Нема коментара:

Постави коментар