уторак, 01. август 2017.

LETNJE POPODNE

(kratka priča iz ciklusa "Male gradske priče")



Sve je ličilo na rutinu: poslednji gutljaji hladne kafe, nekoliko ulogovanih stranica na lap-topu i jedna otvorena, muzika u pozadini, sveska i grafitna olovka na kolenima. Šum klima-uređaja iz susedne sobe mešao se sa muzikom, mada talasi svežine nisu dopirali do mene. Povremeno, dizala sam roletne i svetlost bi, do tada se skromno provlačeći kroz uzane otvore između drvenih traka roletni, jurnula u sobu. Priljubljivala bih lice uz staklo prozora tražeći znake života po terasama susedne zgrade. Na prvom spratu je čovek, samo u šorcu i s belim peškirom oko vrata, prebirao po tabletu. S vremena na vreme bi peškirom ili rukom ovlaš samo, prešao preko obrijane glave. Na vratima terase pojavila se žena u majici koja nije sasvim pokrivala njene gaćice. S rukama, visoko uzdignutim iznad glave, zavrtela je kukovima. Sa visine od nekoliko spratova i zatvorenim prozorom, nisam čula muziku. Spustila je ruke pa zatim naglo podigla majicu. I dalje plešući, pretpostavljam. Jer su sada dve njene male dojke, kao dve usamljene breskve na grani, poskakivale. Muškarac ju je, blago se nagnuvši preko stola, opasao peškirom. Na trenutak samo, peškir je izgledao kao mali, beli pas koji se uvija i mazi oko njenog  struka. Žena se izmakla i nestala u tami sobe.

Нема коментара:

Постави коментар